ПЛАНЕТА – Незадовољни синдикати широм света организовали су данас генералне штрајкове радника, а протести ће се наставити и сутра. Како су објаснили, 1. и 2. мај су најпогоднији дани за штрајк, јер је већ 3. мај радни дан, па запослени морају да се врате на посао.
- Разматрали смо дуго који дан је најпогоднији за генерални светски штрајк. Од међународних светских празника, само за Нову годину и Први мај имамо везана два нерадна дана. Нова година отпада јер је сувише слављеничка, тако да се Први мај наметнуо сам по себи и то је прави тренутак да се искаже незадовољство – поручили су из Светске интернационалне уније синдиката.
Како је речено, радници већ 3. маја морају да се врате на посао, јер уколико би продужили штрајк, послодавци би им у најбољем случају одузели дневнице за дане које нису радили.
- Врло вероватније је да би нам поделили отказе и запослили штрајкбрејкере. Зато је Први мај једини тренутак када можемо да одбијемо да радимо – поручили су синдикати.
Интересантно, једино у Србији је одлучено да се штрајк продужи и на петак, 3. мај, што су синдикалци из остатка света прокоментарисали са „луди Срби“.
Штрајкови су одржани широм света. У Грчкој су морнари уместо обављања превоза трајектима, скакали у воду и пливали лептир стилом. У Шпанији су синдикати протестовали јер је Лига шампиона остала без тимова из Примере, што ће шпански бруто домаћи производ умањити за 12,7 одсто. Пољаци су организовали преждеравање на пикнику за 10.000 синдикалаца, јер, како су рекли, то је била једина прилика да се радници бар једном у години добро наједу.
У Турској су се сукобиле две групе радника, полицијски синдикат против левичарског синдиката Диск. Полицијски синдикат је успео да сузбије конкурентски и преузме лидерство у протесту, али захваљујући коришћењу водених топова и сузавца, иако је по међународним конвенцијама забрањено за време штрајка износити средства за рад из фирме.
На Куби је председник Раул Кастро предводио раднике, где је организован протест против смрти Уга Чавеза, председника пријатељске Венецуеле. У Бангладешу су радници тражили да се законом забрани да послодавци отпуштају раднике на тај начин што им уруше зграду на главу.
У Камбоџи је затражено повећање плата на четири долара месечно, а на Филипинима је затражено да фабрике морају имати кровове или да се сваком раднику доделе кишобрани.
У Србији је првог дана штрајка на улице изашло 150 радника, што значи да су протестовали сви који су легално запослени и редовно примају плате. Они који раде на црно, или им касне зараде, уплате доприноса и томе слично, бојкотовали су штрајк.